Život je lep!

Ovaj sladak članak (ok, u nekim momentima patetičan i urnebesno smiješan ako kao ja ne možete sebi vizuelizovati "hranljive obroke u menzi" i učenje iz tankih knjižica) pročitala sam prije par dana u Voxu (hrišćanski časopis za studente) i uspio je da me toliko razniježi i donese osmijeh na lice i prst na čelo. Nadam se da će ostaviti bar sličan utisak na vas, jer ovaj život jeste predivan dar koji nam je Bog dao, zato uživajte!

"Jutros ustadoh orniji nego ikad. Jutro je bilo vedro, a javilo se nekako stidljivo, kao da je svitalo satima, ne bi li oni vredni, kao ja, što duže uživali u još jednom sastanku sa suncem. Pustio sam omiljenu pesmu na računaru i prostorijom se razleže ukus proleća. Nakon par koraka usudio sam se skuvati sebi izvrsni čaj. Zatim sam pojeo svoj ukusni doručak, pročitao radosne vesti iz novina i krenuo na svoj topli fakultet, da studiram, s tim što sam se prethodno našao sa svojom preslatkom devojkom. Usput smo razgledali ulice i vesele zgrade ovog sjajnog grada. Ljudi su prolazili radosni i zadovoljni svojim životima. Otišli smo u nadahnjujuću čitaonicu gdje smo satima uživali učeći zanimljivo gradivo iz tanjučnih knjižica. I baš kad je bilo najzanimljivije, dodje vreme za odlazak u menzu na još jedan u nizu hranljivih obroka. Po povratku provedosmo još par sati intenzivnog učenja u čitaonici, a onda otidosmo u šetnju. Sunce se spremalo da zađe i prepusti nebo gospodinu Mesecu. Po uspešnom receptu svitanja, činilo se da se smrkavalo satima, dok se nebo razvlačilo milionima boja. A mi smo šetali samo radi šetnje, prošli kejom koji se kao sunđer natapao odblescima reke, na putu za centar, centar sveta, trg dreča i cveća. Usput smo pojeli kokice, nahranili ptice, preveli jednu staricu preko ulice i, kao i svakog dana, otišli u crkvu. Nakon toga dađosmo sebi za pravo da odemo u pozorište na sjajnu predstavu. Kao sto možete pretpostaviti, posle predstave smo svratili u restoran na jeftinu večeru, pa na pikado. Zatim smo još malo šetali. Na kraju kao i svaki dobri dečko otpratih svoju mezimicu kući, poljubismo se, i naravno - "Vidimo se sutra..." Kad sam stigao kući, nakon tuširanja, završih čitanje svoje omiljene knjige i utonuh u san, san snova... Sutradan, kada sam ustao, opet je bilo divno jutro, i opet...

Život su sve one male stvari koje svakodnevno opažamo ili ne primetimo, sve sto želimo da primetimo ili ne, svi oni mali ljudi, svaki mrav, svaka travka...Život je pogled! Ako stavite tamne naočare, velike su šanse da slika neće biti najsvetlija. Ako neprestano gledate u sunce, zaboleće vas oči. Ako zatvorite oči pred stvarima, nećete ih videti...

Lep život je izgleda privilegija onih koji takvog žele da ga vide, koji žele da primete lepotu svake zore i svitanja, svakog živog stvora, lepotu snova i mašte, lepotu vere...
Život je lep, zar ne?"