Odlaganje obaveza i šta sa tim, II deo

Smatraju neki autori da jedna stvar koja je zajednička verovatno svim ljudima koji imaju problema sa odlaganjem - zapravo emocionalni problem. Osoba ne mora biti svesna svog emocionalnog problema, jer upravo odlažuće ponašanje čuva osobu od neprijatnih emocija. Put ka doživljavanju i eliminisanju neprijatnih emocija i suočavanju sa situacijom/aktivnošću koja se izbegava leži u otkrivanju misli i uverenja koja održavaju odlaganje.

Prevazilaženje odlaganja

Najočigledniji način prevazilaženja odlaganja je pravljenje akcionog plana, tj. dnevnog plana aktivnosti sa postavljenim prioritetnima aktivnostima koje bi trebalo obaviti. Iako to, naravno, u nekim situacijama može pomoći, problem nastaje (a to i jeste najčešći problem u vezi sa odlaganjem) kada osoba zna koja joj je prioritetna aktivnost, ali je ne obavlja, tj. odlaže njeno izvršavanje. To se događa, kao što je malopre napomenuto, upravo jer postoji neki emocionalni problem koji blokira izvršavanje prioritetne aktivnosti. Na primer: zamislite da se nalazite na važnom poslovnom sastanku. Ako razmišljate da ćete izgledati kao idiot kada date svoj komentar ili predlog, najverovatnije da ćete osećati intenzivnu strepnju. Time što izbegnete da date svoj komentar (odlaganje), Vi izbegnete i neprijatnu emociju strepnje i pobegnete u "sigurnost".

Stoga mi predlažemo dvotračni "napad" na problem odlaganja: najpre se fokusiramo na emocionalni aspekt, a zatim pređemo na praktični. Prevazilaženje emocionalnog problema prvenstveno se bazira na povišavanju praga tolerancije na frustracije (promena ideje, npr. "Ne mogu da podnesem ovo smaranje od posla!" u "Mogu da podnesem, iako mi je zaista dosadno"), ublaži strah od društvene procene ("Neće svi pomisliti da sam idiot. Ako neki pomisle, to govori o njima više nego o meni"), kao i na ublažavanju zahteva prema samoj aktivnosti (promena ideje "Pisanje ovog prokletog izveštaja ne trebalo da bude ovako dosadno!" u "Nisam tu da bih uživao u pisanju izveštaja, već da bih ga napisao. Uživaću kasnije..."). Nakon ovih i sličnih intervencija, prelazi se na praktična rešenja: pravljenje prioriteta, dnevni plan aktivnosti i sl.

Odlaganje obaveza i šta sa tim, I deo