Odlaganje obaveza i šta sa tim, I deo

 

         Kada osobe imaju problema sa odlaganjem obaveza, to se uglavnom odnosi na neizvršavanje određenih aktivnosti i ostavljanje istih do nekog neodređenog vremena u budućnosti (npr. “Uradiću to kasnije/jednom/videću već kad”); ili je vreme specifikovano, ali kada taj momenat dođe – nikakva aktivnost u tom pravcu se ne pokrene (npr, “Baš sam hteo da počnem sa pisanjem izveštaja, ali sam morao pre toga da proverim poštu”). Da pojednostavimo problem: odlaganje je ostavljanje po strani aktivnosti, za koje ispravna procena situacije kaže da bi bilo najbolje da budu obavljene odmah.
     Mi znamo šta bi trebalo da uradimo, ipak ne možemo nikako da se nateramo na to. Šta je to što nas sprečava u obavljanju aktivnosti? Najpre je važno istaći da sam termin "naterati sebe" može da ukaže na to da možda nismo adekvatno motivisani za obavljanje aktivnosti. Problem leži u tome što često nismo svesni prednosti koje nam ta aktivnost pruža (npr, usisavanje stana). Ako smo svesni pozitivnog ishoda izvršavanja obaveze, onda uzrok odlaganja verovatno leži u činjenici što odlaganje predstavlja efikasan način da se kratkoročno izbegnu neprijatne emocije (npr, saradnik za prodaju osiguranja radije bira da surfuje po internetu, jer bi ga posao oko sređivanja polisa doveo do intenzivne iziritiranosti). Može biti prisutan i još jedan paradoks: naše aktuelno izbegavajuće i neproduktivno stanje je poznato i bezbedno, u poređenju sa neizvesnim ishodima promene i eventualnog neuspeha. Naime, rečenica "Super mi je ovako" može nekada pre biti izraz straha od potencijalnog neuspeha i još goreg ishoda u slučaju pokreta u novu aktivnost, nego istinskog zadovoljstva aktuelnim stanjem stvari. Stoga, mi biramo neaktivnost (tj. odlaganje), umesto akcije u novo i neizvesno.

Uzroci i oblici odlaganja

Identifikovana su tri glavna uzroka odlaganja:
- strah, anksioznost: ove emocionalne reakcije su posledica percipirane pretnje našem samopouzdanju ako krenemo u produktivnu akciju. Npr, službenik odlaže da sastavi obavezan izveštaj, jer se plaši da on neće biti dovoljno dobar, što će dovesti do kritike od strane nadređenog i samim tim doživljaju sopstvene neadekvatnosti.

- netolerancija teškoća i frustracija: ovo se odnosi na doživljaj osobe da ne može da podnese frustracije, dosadu, naporan posao, neprijatne osećaje, neuspehe i sl. - posledica toga je da se brzo odustaje, nakon prvih znakova neprijatnosti. Osoba u toj situaciji najčešće kaže sebi nešto poput: "Mrzi me", "Ovo je suviše naporno" ili "Joooj, nije valjda da moram sve to da uradim?! Nema šanse!" Potencijalno važan dugoročni cilj se žrtvuje zarad kratkoročne prijatnosti i - odlaganje je neizbežno.

- pasivno agresivno ponašanje: je najčešće izraz bunta ili revolta prema drugim osobama, koje nam "nameću" šta treba da radimo i kako treba da se ponašamo. Odlaganje važnih aktivnosti tako može predstavljati izraz našeg besa prema njima. Ipak, odlaganje nažalost vodi daljem kvarenju odnosa ili ugrožavanju radne pozicije, što nam se vraća kao bumerang.

 

Kako prepoznati odlaganje? Postoje uobičajeni načini na koji ljudi sami sebe zavaravaju. Navešćemo neke:

·  razmišljanje i maštanje o aktivnosti, bez uključivanja u nju; npr, sedenje u stolici i razmišljanje o spremanju radnog stola, uz rečenicu "Moram da imam dobar feeling (osećaj), pre nego što počnem da radim"

·  ostavljanje posla do poslednjeg momenta, jer "Najbolje radim stvari pod pritiskom!" Ova tvrdnja, osim što je neproverljiva, daje dobar alibi osobi ukoliko posao nije dobro obavljen, jer "nije bilo dovoljno vremena da ga obavim kako treba"

·  "Uradiću to sutra" je čuvena rečenica, koja zapravo predstavlja odlaganje aktivnosti do neodređene vremenske tačke u budućnosti. Varijanta ove zamke je i poznati "studentski ponedeljak", kada student odlaže učenje za koji dan, a kada taj dan dođe može pribeći sledećoj zamci, a ona glasi

·  "Ne mogu da učim kada mi je stan ovako prljav", a to je student primetio, pogađate, baš u ponedeljak, kada je bilo vreme učenju. Student tada pribegava poslu, koji je pre pre samo dva ili tri sata bio krajnje nevažan, a koji je odjednom postao neizbežan - spremanju. Nakon spremanja sledi odmor, jer se "ne može učiti umoran", a samo učenje se odlaže do sledećeg ponedeljka - i tako u krug.

·  jedna zloćudna forma izbegavanja predstavlja i obavljanje prijatnih aktivnosti pre neprijatnog zadatka, sa ciljem lažnog ohrabrivanja za akciju. Nažalost, zadovoljstvo gura obavljanje zadatka u drugi plan, rečenicom "Zašto prekidati ovaj prijatni momenat baš sad? Ima toliko dana kada se može završiti taj posao ..."