IFES-ov ogranak u SAD-u, Intervarsity poseduje takozvani predivan „campsite“.Već je pedeset tri godine od kada postoji „Cedar Campus“. Ovo mesto, tako daleko od civilizacije, posvećeno je studentima IFES-a. Tokom godine se ovde održavaju mnogi studentski jednonedeljni kampovi, kao i porodični i drugi kampovi, dok se leti održava jednomesečni sada već tradicionalni kamp za mlade lidere iz Intervarsity-a, koji nosi ime "Škola za obuku lidera" - popularniji kao SLT. Cedar Campus ima poseban program, kojim inostranim studentima omogućava dolazak u SAD, učešće na SLT-iju, u zamenu za 4-8 sedmica rada u kampu posle ili pre programa SLT-ija. Ovoga leta, zajedno sa koleginicom iz Novog Sada, moja malenkost je imala tu privilegiju

Lepota severnih jezera je ono što vas prvo očara, iako je samo putovanje do tog kraja sveta uzbudljivo i dugačko ( 24 sata putovanja... 2 aviona...
9 h samo u autobusu... i da ne zaboravimo klasičan tretman koji dobijate kao neko ko dolazi sa Balkana na ulazu u SAD!)
Priroda je tamo zaista netaknuta, zakon reguliše čak i branje cveća u šumama koje su prepune predivnih retkih vrsta, gde na svakom koraku vidite veverice, srne i kuniće, a ukoliko imate sreće možda naiđete i na bodljikavo prase... dugačke peščane plaže skoro vas u nekom trenutku nateraju da poverujete da ste na obali omanjeg mora, jer kada bacite pogled ka horizontu, on se negde spaja sa nebom u hiljadu predivnih boja, voda je ipak hladna ali idealna za jedrenje i veslanje. Na nekim mestima veslajući možete naići na jata galebova i divljih gusaka. Klima u toku leta je zaista blaga, bolje rečeno blažena. Daleko na severu celog leta temperatura se vrtela oko idealnih 25˚C, sa svežim jutrima i skoro hladnjikavim ali ipak prijatnim večerima!

Kao što lepota prirode krasi ovo predivno mesto, krase ga i mnogi ljudi koji su godinama ulagali u njegovo postojanje i održavanje. Cedar Campus ima dva omanja motela, sale za sastanke, saunu i bazen, oko 20 kućica za porodične kampere. Sve ovo zahteva dobru organizaciju, pet-šest porodica živi na samom kampu ili u okolini, dok većinu ljudi koji ovde rade čine sezonski radnici - uglavnom studenti, takozvana posada (crew). Ovi ljudi gotovo da volonterski služe kako bi Cedar Campus bio ono što jeste.
U toku samog programa SLT-ja, kamperi imaju predavanja iz biblijskih tekstova relevantnih za vođe. Ove godine su bile poslanica Rimljanima i evanđelje po Marku, takođe, jutarnje sesije su pune praktičnih predavanja i radionica o rešavanju konflikata, timskom radu, odnosima sa ljudima, radu sa studentima...
Iako nudi mnogo dobrih i praktičnih stvari, SLT akcenat stavlja na suštinu odnosa pojedinca i Boga. Nedeljni takozvani „retreat of silence“ kada svi učesnici kampa idu u prirodu i u tišini razmišljaju o Bogu, mole se i čitaju Sveto pismo, za mene je imao neprocenjivu vrednost...u lepoti prirode bilo je lako razmišljati o Stvoritelju...
U toku SLT-ija, u malim grupama ste upućeni na ljude kao pojedince, slušate njihove izazove u veri i životu, savetujete se sa njima, delite sobu sa nekima od njih... Upoznavanje ovakvih ljudi koji su mnogo žrtvovali da bi došli i iskusili Božije prisustvo na nov način, predstavlja još jednu dobru stranu SLT-ija. Posebnu čar ovom programu daju inostrani studenti; osim nas iz Srbije bilo je ljudi iz Moldavije, Kazahstana, Meksika i Jamajke. Rastali smo se sa njima sa tugom u srcu, ali i privilegijom što smo upoznali ovakve mlade ljude, kojima je stalo do pravih vrednosti i Božijih standarda.

U okviru programa „Crew“ postajete deo jedne nove zajednice koja takođe pazi na vas i u prilici ste da vidite kako to Cedar funkcioniše iznutra. Mnogo rada je potrebno da se spremi obrok za 200 ljudi, da se očiste sva kupatila i toaleti svakog dana, održavaju sve prostorije, da pomognete ljudima da jedre ili veslaju...posada radi po 8 do 10 sati dnevno da bi novi kamperi i sami mogli da dožive Božije prisustvo na ovom prelepom mestu.

Mogu vam još samo reći da je tužno otići sa ovako lepog mesta, ali da je ova poseta na mene ostavila specifičan utisak, i mogu ga sigurno već ubrojati u jedno od najznačajnijih životnih iskustava. Žao mi je što reči i slike mogu preneti samo delić onoga što sam doživela.

Buba,  Beograd