Lindsay Brown je generalni sekretar IFES-a od 1991, ovo mu je poslednja godina na toj poziciji. Sudirao je istoriju i teoriju politike na Oksfordu kao i teologiju u Parizu. Krajem aprila je bio u poseti EUS-u i evo šta nam je otkrio o sebi i svom radu.

Posao generalnog sekretara IFES-a nije lak, pretposavljamo da ima svoje prednosti i nedostatke. Možete li nam navesti neke?

L.B.: Da, ovaj posao svakako nije lak, svetli momenti su to što putujući širom sveta upoznajete mnoge studente među njima i one koji su posvećeni Hrišćani. Divno je videti kako studenti iz različitih kultura u 150 zemalja veruju iste stvari. Nisu samo vernici iz zapadnih zemalja pripadnici autentične crkve, zajednička vera je ono što me fascinira!

Ono što mi smeta u vezi mog posla je to što putujući toliko ne uspevam da provodim dovoljno vremena sa svojom porodicom. Neko bi pomislio da je moj posao glamurozan zbog svih tih putovanja ali ima poteškoća, jedna od osnovnih je nedostatak finansijskih sredstava, što je veliki izazov.

Zbog čega ste se baš odlučili za rad sa studentima?

L.B.: Prvo zbog toga što je rad sa studentima fleksibilan i zanimljiv. Drugo, važnije, mislim da vredi ulagati u studente, ako je promenjen jedan studentski život, to je promena čije ćete rezultate moći da vidite sledećih 50 godina i više ako ti studenti utiču na svoju okolinu.

Kako se nosite sa svojim internacionalnim iskustvom, postoje li neke prepreke u interkulturalnoj komunikaciji?

L.B:Verujem da je u dodiru sa drugim kulturama važno da se obe strane potrude da razumeju drugu kulturu. Isto tako, u našim nacionalnim pokretima trudimo se da širimo evanđelje, pomognemo studentima Hrišćanima u duhovnom sazrevanju, obučimo studentske vođe za rad sa studentima, dakle svi idemo ka istom cilju, što olakšava komunikaciju.

Šta će Vam, u ovom šenaestogodišnjem iskustvu ostati posebno u sećanju?

L.B.: Mnoge stvari, ali ako treba da izdvojim jednu onda je to što sam  video napredak u našem radu, od 1999 kada je svetski pokret IFES-a imao nacionalne pokrete u 100 zemalja sveta, sada ga ima u 152 zemlje.

Napisali ste knjigu „Shining like stars“ (Svetleći kao zvezede), koja je pokupila pohvalne komentare. Da li planirate da pišete u budućnosti?

L.B.: Ne znam, voleo bih ako budem imao vremena, priče u mojoj knjizi su o vernicima iz ne-zapadnih zemalja. Ovo su dobre priče koje je trebalo objaviti.

Gostovali ste u mnogim zemljama, možete li da izdvojite neko iskustvo?

L.B.: Ne bih mogao da izdvojim ni jednu zemlju posebno ali neka iskustva sa ljudima su fascinantna, danas postoje heroji vere baš kao i u biblijsko vreme. Kao primer navodim jedan od događaja  koje sam objavio u trećem poglavlju svoje knjige. Naša studentska grupa u Peruu planirala je molila se i spremala se za evangelizaciju. Kada su tražili dozvolu za održavanje ovog događaja, uprava fakulteta ih je odbila pod izgovorom da nemaju šta da nauče od studenata. Pošto su se obratili rektoru sa pitanjem mogu li bilo kako da posluže na fakultetu dobili su odgovor da su toaleti na fakulteti jako prljavi i da ako žele mogu da ih očiste. Oni su pristali, čiščenje je trajalo četrdeset osam sati, vesti su se brzo širile i kad su došle do rektora ovaj im je oduševljen dozvolio da organizuju evangelizaciju.

Poznat ste govornik, koje teme najčešće birate?

L.B.:Volim da pričam upravo o primerima vere i hrabrosti naših studenata širom svera, isto tako volim da govorim studentima koji nisu Hrišćani i da odgovaram na njihova pitanja.

Diplomirali ste na Oksfordu, izvrstan ste istoričar, da li vam je ponekad žao što ste ceo život posvetili studentima, a ne svojoj karijeri?

L.B.: Nisam nikada žalio što nisam radio u svojoj struci, studije su mi bile odlična priprema za ono čime sam se bavio, ljudima je značajno kada poznajete njihovu istoriju, takođe knjige Svetog pisma imaju istorijske elemente, za Hrišćane je važno da se sećaju svoje istorije-to je još jedan razlog zbog koga sam napisao knjigu-ona je kao savremena dela apostolska, primer hrabrosti mladih muškaraca i žena širom sveta.

Uskoro odlazite sa mesta generalnog sekretara, kako se osećate povodom toga?

L.B.: Biće mi drago da ne putujem toliko, planiram da se fokusiram na područje Evrope, radiću sa IFES-om, osećam se ispunjeno kada ulažem u mlađe generacije.

Koja vam je ovo po redu poseta Srbiji? Kako Vam se dopada ovde?

L.B.: Ovo mi je sedma ili osma poseta Srbiji. Prvi put sam bio ovde kao student pre trideset godina. Ono što me fascinira ovde i u svakoj drugoj zemlji su ljudi, nisam ovde zvog lepe arhitekture već što sam tokom godina stekao vrlo dobre prijatelje, među kojima su bivši i sadašnji generalni sekretar EUS-a.

Koja je Vaša poruka našim studentima?

L.B: Kao poruku studentima citirao bih poslanicu Filipljanima 2:15:

„...da budete besprekorni i čisti, neporočna deca Božija, usred pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu...“

Koviljka Simunović, Nikšić