Stres na faxu

Stres se može definisati kao emocionalna, intelektualna ili fizička reakcija na promenu ili zahteve. Reakcija na stres priprema um i telo da reaguje na bilo koju situaciju koja je nova, preteća ili uzbudljiva. Način na koji osoba reaguje na stres određuje da li se radi o olakšavanju ili otežavanju, a hronično neoslobođen stres može uzrokovati glavobolje, gubitak apetita, nesvesticu, depresiju i potencionalno ozbiljne fizičke probleme.

Kao student na fakultetu vi možete susresti mnoge promene i izazove koji mogu biti vrlo stresni. Možete doživeti probleme sa svojim cimerima, učiti obilno i zahtevno gradivo, doživeti ozbiljno utrkivanje s kolegama studentima. Druga stresna situcija je donošenje odluka. Bilo da odaberete smer na fakultetu ili odlučujete o karijeri, ponuđene mogućnosti mogu biti zbunjujuće. Još jedna stresna situacija uključuje probleme u odnosima s drugim ljudima, sukobe sa roditeljima, pitanja samovrednosti i vlastitog identiteta.

Kod prilagođavanja na stresne situacije i nezavisni stil života studenta, imajte na umu tri važna koncepta: posledice, promenu i saradnju. Svaka odluka koju donesete imaće određene posledice. Samo zapamtite da, iako će donošenje odluka biti na vama, rezultate nije uvek lako kontrolisati. Kada god se nađete pred odlukom, dobro razmislite. Pažljivo razmotrite mogućnosti i posledice pre nego preduzmete korake i tako ćete se dobro snalaziti u vašoj novoj samostalnosti.

Važno je zapamtiti ključnu činjenicu, a to je da se stvari menjaju. Ako ste u početku nezadovoljni svojim životom studenta, nemojte odustati. Svakim novim danom stvari u nepoznatom studentskom životu postaće sve poznatiji i bliskiji. Mnoge promene su u vašoj kontroli i sposobnost prilagođavanja promenama pruža veliku mogućnost sticanja sposobnosti za suočavanje sa stresom.

Korišćenje mogućnosti koje pružaju saradnja i izvori koje možete pronaći na fakultetu je još jedan faktor u kontrolisanju stresa. Postoje osobe (referade) koje vam mogu pomoći u pitanjima koja se tiču studiranja i studenata. Iako se ponekad možete osećati izolovanim, ne morate osećati da ste sami.

Hrabro nošenje sa stresom uključuje zdravu ishranu i naviku vežbanja. Vežba vam daje predah od mentalnih i emocionalnih napetosti koje doživljavate i ujedno pridonosi smanjenju fizičke napetosti. Vežba će takođe povećati vašu izdržljivost (otpornost) i vaše sveukupno stanje. Nadalje, smanjite navike kao što su -prekomerno konzumiranje hrane, pića, cigareta ili korišćenje droga za popravljanje raspoloženja - sve navedeno je razarajuće za vaše zdravlje. Takođe, nemojte se ubijati od rada; rad bez opuštanja može uzrokovati stres, živčanost i manju motivaciju za učenje. Odredite vreme za odmor, društvene aktivnosti, rekreaciju i relaksaciju.  Sa dobrim zdravstvenim navikama i delotvornim tehnikama suočavanja sa stresom, bićete u boljoj mogućnosti vladanja stresnim situacijama koje ćete susresti.

Ne dopustite da vas vaše godine studiranja "ometu". Prepoznajte situacije koje mogu uzrokovati stres, razvijte delotvorne načine rešavanja stresa i tražite pomoć ako vam bude potrebna.

Sa zahvalnošću preuzeto sa STEPovog sajta: www.step.hr