EUS, studentski servis

avgust 2008

Tokom jedne godine, EUS, kao jedna internacionalna studentska organizacija, ima priliku da pošalje brojne studente iz Srbije i Crne Gore u inostranstvo na razna delegiranja, stručna usavršavanja, prezentovanja, na nekoliko dana, nedelja, meseci pa čak i godinu dana. Međutim, isto tako imamo priliku da ugostimo veliki broj studenata iz celog sveta, koji na svom proputovanju izaberu i Srbiju, kao mesto vredno da se poseti.

Baš ovih dana imamo malu gužvu. Tu su nam Kanađani koje smo poslali u Novi Sad, zatim je tu i Holanđanin koji je upravo iz Beograda pošao autostopom za Niš, Hrvate očekujemo za koji dan, a Norvežane samo što smo ispratili. Šta li nas tek očekuje sledeće nedelje?!

Od brojnih destinacija u Srbiji, studentima-turistima obavezno preporučujemo da odu u Niš, grad koji leži na više od 20 vekova bogate i burne istorije, ali i kao mesto koje je od krucijalnog značaja za hrišćanstvo, tj. svima dobro poznata Medijana, mesto gde je rođen Car Konstantin za koji je vezan Milanski Edikt iz 313. godine, kao i prva hrišćanska bazilika na ovim prostorima. U Nišu, studente-turiste sa osmehom dočekuje naš kooridantor za Južnu Srbiju, Valentino Nikolić, koji priča svoju priču:

Samo što sam stigao iz Vranja primio sam poruku da stiže Holanđanin večeras u šest. Nakon par sati, saznajem da je Holanđanin krenuo iz Beograda autostopom za Niš i da pre osam nema šanse da stigne. Malo iznerviran, jer stranci uvek kasne, gutam knedlu i mislim se: ajd sad, šta je tu je i vraćam osmeh na lice. Negde oko pola osam zove me Holanđanin i kaže da će uskoro da stigne. Dogovaramo se gde i u koliko da se nađemo, kako bih ga odveo do njegovog smeštaja u gradu. U dogovoreno vreme i mesto pokupio sam ga autom i na putu do apartmana Evanđeoske crkve imamo prilike da se upoznamo. To je visok dečko, sa ogromnim rancem, inače radi kao prevodilac u EU parlamentu u Briselu, živi u Nemačkoj, rođenu Holandiji , priča 5 jezika i zove se Harm. Usput saznajem da je jako zainteresovan da vidi znamenitosti Niša, ali takođe želja mu je da ode na Kopaonik, čuo je naime dosta lepog o toj planini.

Moj zadatak je jasan, strancima obezbediti lepo gostoprimstvo, upoznati ih sa našim nasleđem, obavezno im pružiti mogućnost da probaju naše specijalitete – burek i pljeskavicu, zatim Srbiju treba prikazati u najblistavijem svetlu i naravno da se oseća dobrodošlim i zadovoljnim. Sve u svemu: ništa strašno.

Tokom Harmove trodnevne posete Nišu, imali smo prilike da odemo na Kopaonik, i da stvarno uživamo u lepotama našeg planinskog blaga, zatim smo napravili turu po Nišu, družili se sa studentima, i obavezno seli na piće u Planinski dom u Tvrđavi.

U subotu ujutru, zadnjega dana Harmove posete,  prebacio sam  ga autom na petlju „Niš-Jug“, pošto je Harmova sledeća destinacija Skoplje, a želja da do tamo stigne autostopom (nije da nemaju stranci para, nego je kod Holanđana autostopiranje sport).  Meni pomalo strano i pomalo simpatično, posmatrao sam neko vreme nakon pozdrava tog svetskog putnika kako zauzima svoju poziciju za stopiranje i mogu vam reći da je imao sreće. Nakon nekoliko trenutaka stao mu je neki stranac i Harm je nastavio svoj put.

I dok sam se polako vraćao do parkiranog automobila sa nekim olakšanjem, jer je sve prošlo a stranac je zadovoljno otišao, stiže mi poruka predstavnika hrvatske delegacije na putu prema Sofiji, da stižu oko ručka. Zatvaram vrata, palim auto, dajem migavac za uključenje u saobraćaj i glasno rekoh sebi: „’ajmo Valentino, sve Jovo na novo!“

EUS tim