Imali smo čast intervjuisati osobu koja je trenutno na čelu ogromne IFES-ove svetske porodice. Nakon skoro 20 godina rada za IFES u Africi, Daniel Bourdanné je prošle godine izabran za položaj generalnog skretara  IFES-a.

EUS: Da li bi nam za početak mogli reći nekoliko rečenica o sebi? Možda o tome iz koje zemlje dolazite, koje je vaše zanimanje, šta ste radili pre nego ste postali glavni sekretar IFES-a?
Daniel: Dolazim iz srca Afrike, iz zemlje koja se zove Čad. Tamo sam i studirao. Prvi put sam se uključio u rad IFES-a 1973 godine u mojoj zemlji. Tada sam bio na svojoj prvoj biblijskoj grupi.

EUS: Kako je izgledala ta vaša prva biblijska grupa?
Daniel: Još uvek se sećam teksta koji smo tada proučavali. Bio je to deo prvog poglavlje iz knjige Otkrivenja. Bila je to priča o Jovanu na ostrvu Patmos. Nikada neću zaboraviti taj prvi put. Bilo je to zaista predivno vreme. Biblijsku grupu je vodio misionar koji je radio u mojoj zemlji u to vreme. On bi dolazio svake nedelje u moju srednju školu kako bi nam pomogao i ohrabrio nas u širenju evanđelja među ostalim učenicima.

EUS: Znači, to nije bio Vaš prvi kontakt sa Hrišćanstvom?
Daniel: Ne, nije. Odrastao sam u hrišćanskoj porodici. Moj otac je prvi koji je postao hrišćanin u našem selu. Može se reći da sam ja tek druga generacija hrišćana u mom selu. Iako sam odrastao u takvoj porodici, mislim da sam lični odnos sa Bogom počeo graditi između 7 i 8 godine života.

EUS: Kako se Vaš život kasnije razvijao?
Daniel: Kasnije sam otišao da studiram biologiju, ali sam ubrzo paralelno upisao i psihologiju i filozofiju. Cilj mi je bio da postanem profesor i naučnik. Na kraju sam dobio zvanje naučnika i profesora, ali sam 1990. godine dao ostavku kako bih se priključio radu IFES-a.

EUS: Koji je bio Vaš posao na početku rada za IFES?
Daniel: Dobio sam odgovornost za rad IFES-a u 6 zemalja zapadne Afrike.

EUS: Koje su to bile zemlje?
Daniel: Senegal, Mali, Gvineja, Burkina Faso, Gvineja - Bisao, Togo

EUS: Koja od tih zemalja je za vas bila poseban izazov u radu sa studentima?
Daniel: Gvineja je bila posebno izazovna. Kad sam preuzeo posao, studentski hrišćanski pokret je bio jako slab, skoro nepostojeći. Božjom milošću smo ponovo uspeli pokrenuti rad sa studentima tamo i danas je to jedan od najstabilnijih pokreta u regiji. Treba napomenuti i da se u Gvineji 70% populacije smatra muslimanima.

EUS: Da li studenti hrišćani imaju problema u pretežno muslimanskim zemljama?
Daniel: Da, u nekim zemljama se cela porodicaj okrene protiv onih koji postanu hrišćani. Baš se sećam primera iz Gvineje. Porodica je pretukla jednog mladića zato što je rekao da je hrišćanin dok je jednu devojku porodica poslala na studije u inostranstvo kako ne bi više bila u kontaktu sa hrišćanima.

EUS: Kako se Vaša služba u IFESu dalje razvijala?
Daniel: Moja služba se proširila sa prvih 6 na 8 zemalja, da bi 1995. bio zadužen za sve afričke zemlje u kojima je francuski zvanični jezik. To sam radio do prošle godine, kad sam izabran za generalnog sekretara IFES-a.

EUS: Jeste li se dugo premišljali o preuzimanju jedne tako zahtevne uloge?
Daniel: Ono što je ključno u mojoj odluci je činjenica da smatram da me je Bog pozvao na tu poziciju. Mislim da me Bog želi upotrebiti kako bi sproveo neke vizije koje mi  je stavio na srce. Iz ovih razloga mi nije bilo teško prihvatiti odgovornost.

EUS: Koje bi bile prednosti i mane vaše pozicije u IFES-u?
Daniel: Velika je prednost zajedništvo koje mogu imati sa studentima i zaposlenima IFES-a u svetu. Kroz to zajedništvo vidim stvarnost Božje porodice. Božja porodica je velika porodica i ona nije ogranicena na naše zemlje, gradove ili fakultete. Kad se sretnem sa prijateljem iz Srbije ili Hrvatske, osećam se kao kod kuće jer pripadamo istoj Božjoj porodici. To je dobra stvar.
Loša je što moram jako puno putovati, a to znači da mogu manje vremena provoditi sa svojom porodicom. Imam ženu i četvoro dece i jako mi nedostaju kada me nema na duže vreme.

EUS: Recite nam, koji su neki od ciljeva na koje bi se hteli fokusirati tokom sledećih nekoliko godina u IFESu?
Daniel: Ima nekoliko prioriteta na koje bi se hteo fokusirati:
Prvo, hteo bih videti kako se studenti više priključuju evangelizaciji, ali u kontekstu zajednice. IFES studentske grupe trebaju postati deo univerziteta u pravom smislu i studenti sa IFES grupa trebaju biti više deo fakulteta, a ne ponašati se kao stranci među studentima. Na taj način mogu širiti evanđelje kroz svoje živote jer je i njihov život deo te zajednice.
Drugo, voleo bih videti studente kako preuzimaju inicijativu umesto radnika u njihovom nacionalnom IFES pokretu. Studenti bi trebali biti ti koji predlažu i pokreću projekte i ne samo to - studenti trebaju imati i strategiju. Studenti bi trebali samoinicijativno širiti grupe i na druge fakultete. IFES-ovi radnici su tu da im pomognu i da ih usmere, ali oni nisu ti koji bi trebali najviše raditi. Svako od nas uči iz grešaka i padova, i to je normalno. Ako prvi put i ne uspeju, drugi put će biti bolji i na taj način će razvijati liderske veštine.
I na kraju, hteo bih videti da studenti posvećuju više vremena molitvi. Molitva bi trebala biti živa u pokretima po celom svetu. Bio bih srećan kada bih video studente kako se nalaze u malim molitvenim grupama, bar jednom nedeljno, kako bi se molili za rad u svojoj zemlji, za celi svet i zemlje u kojima je stanje teže. Molitva bi trebala biti ključan deo hrišćanskog života studenta u celom svetu. To bi trebala biti najdragocenija vrednost IFES-a. To su neki prioriteti na kojima ću raditi.

EUS: Gde vidite IFES za pet godina?
Daniel: Moj je san da IFES broji preko milion studenata.

EUS: Za kraj bi vas hteli pitati da li imate u planu posetiti Srbiju i Balkan?
Daniel: Čuo sam jako lepe stvari o tom delu sveta i definitivno bih hteo doći. Mojem dolasku ipak mora prethoditi jedno vreme molitve i koordiniranje sa nacionalnim sekretarima IFES-a Srbije i Balkana.

Autori intervjua: V. Nikolić (EUS) i N. Tadić (STEP)

Pripremanje pitanja: K. Simunović
                                               Lektorisanje: J. Đokić